Scena iz inboxa: “Završila sam pet kurseva, imam sedam sertifikata, ali niko neće da me zaposli. Gde grešim?” Deluje poznato, zar ne? Digitalni marketing je mnogima postao kao album sličica – što više papira, to si “jači igrač”. A realnost je više kao red u katastru: svi nešto mašu papirima, a ti se ne pomeraš ni za broj.
Da li ti stvarno treba sertifikat
Sertifikati deluju kao lak put: platiš, odslušaš, dobiješ PDF, okačiš na LinkedIn i deluje da si “ušao u igru”. Problem je što tržište ne funkcioniše kao Instagram storiji. Poslodavca ne zanima koliko lepo izgleda bedž uz tvoju profilnu sliku, već šta umeš da uradiš kad ti daju realan problem i realan budžet.
Sertifikati sami po sebi ne vrede mnogo, ako iza njih nema rada, primera i rezultata koje možeš da pokažeš. Nisu bezvredni, ali su daleko od čarobne karte.
Šta poslodavci zaista gledaju
Mnogi zamišljaju scenario: “Imam Google sertifikat, neko će da me vidi, oduševi se i pošalje ugovor na mail.” To se dešava otprilike koliko i da ti komšija vrati bušilicu na vreme.
Kad poslodavac traži juniora, on ne traži nekog ko zna napamet definiciju “engagementa”, već nekog ko ume da poveže kampanju, ciljnu grupu, budžet i rezultat u jednu razumljivu priču. Gleda da li si ikad nešto zaista radio, pa makar i za tetku koja ima butik, lokalnu pekaru, frizerski salon, neki mali brend. Interesuje ga kako razmišljaš kad nešto ne radi: da li menjaš vizual, tekst, ciljnu grupu, ili samo menjaš kurs i skupljaš sledeći sertifikat.
Papir najčešće služi kao filter: ako nemaš ništa – deluje kao da nisi ni pokušao; ako imaš dva–tri sertifikata – ok, prošao si neke osnove; ako imaš deset sertifikata, a ni jedan konkretan primer rada – pali im se lampica “teoretičar”. Poslodavci prvo gledaju kako razmišljaš i šta si radio, tek onda papire.
Kako da koristiš sertifikate pametno
Umesto da juriš svaki kurs koji ti iskoči između dva storija, smislenije je da izabereš jedan do dva ozbiljnija programa: jedan širi, koji pokriva osnove digitalnog marketinga, i eventualno još jedan usmeren na nešto konkretno – recimo oglašavanje na Meta platformama ili Google Ads.
Odmah posle toga ide primena. Završio si deo o društvenim mrežama? Osmisli sadržaj za lokalnu pekaru, makar na papiru ili u Google dokumentu. Učio si o newsletteru? Napiši fiktivnu sekvencu mailova za turističku agenciju. Radio si o oglasima? Smisli kako bi izgledala kampanja za mali web shop: kome se obraćaš, šta obećavaš, koliko trošiš dnevno.
Od tih stvari praviš mali portfolio: par osmišljenih kampanja, nekoliko primera objava, jedan–dva newslettera, jedna simulacija oglasa sa objašnjenjem zašto bi tako targetirao ljude. Kad neko pita “šta znaš da radiš?”, ne prepričavaš sertifikat, već šalješ link ili dokument i kažeš: “Evo, ovako razmišljam.”
Naš teren, naša pravila
Na našem tržištu oglasi za posao često zvuče kao bajka sa lošim humorom: “junior” koji treba da zna SEO, oglašavanje, dizajn, copy, video montažu, analitiku, da ima dve–tri godine iskustva i po mogućstvu svoj laptop i auto.
To deluje obeshrabrujuće, ali u praksi dosta firmi nije sigurno šta im tačno treba, pa nabacaju sve što im padne na pamet. Ako im se javi neko normalan, ko zna osnove, ima bar nešto da pokaže i ne priča bajke, vrlo često spuste kriterijume.
Ima i onih koji forsiraju diplome i “renomirane škole”, i to je u redu, ali to su njihova pravila igre – ti biraš da li ti se uopšte igra tamo. Domaći kursevi su šareno društvo: neki su odlični, vode ih ljudi koji zaista rade ovaj posao, neki su prepričavanje stranih blogova. Nije presudno da li piše “academy”, nego da li posle kursa imaš jasniju sliku, konkretne zadatke i nešto što možeš da ubaciš u portfolio.
Mnogi ljudi iz regiona su krenuli vrlo prizemno – vođenje mreža za lokalni kafić, rad za mali salon, volontiranje u manjoj agenciji – i tek onda dodavali sertifikate kao nadogradnju, ne kao osnovu identiteta.Na kraju krajeva, kad zoveš majstora, ne pitaš ga prvo za sertifikat, nego ideš po preporuci, tako što si čuo da on to zna da reši. Isto važi i za tebe. Sertifikat može da bude lep dodatak, ali niko normalan neće da mu prepusti budžet samo zato što lepo izgleda na LinkedInu. Investiraj više u praksu nego u PDF-ove i koristi sertifikate kao alat, ne kao štit od stvarnog rada. Na oglas se ne javlja papir, javljaš se ti.
